Archive for децембар 2008

Novo iskustvo II deo

evo kako je zavrsila ova prica.

Nakon sto sam pokusala samu sebe da kopiram

i digla ruke od toga 🙂 resila sma ipak da uradim ovo dvoje dece

malkice drugacije

i evo kako je ispalo.

DakleM 🙂 sta vise konacno sam opalila normalne fotke i evo kako izgledaju

oba rada

Prvi vec vidjen no sada normalnije fotografisan

i drugi  🙂

eto sutra sa zdovoljstvom krecem na odmor hihihihi 😀

Ljubac!

Jedno novo iskustvo…

Evo jos jedne narudzbine ,za mene  i novo iskustvo.

Prvi put sam radila dva portreta na jednom papiru.

Sto bi znacilo otezavajucu okolnost da oba moraju biti dobra,u

suprotnom propada citav rad.

Pritom ovaj rad treba dva puta identicno da odradim 🙂

jer je narucen kao poklon za dva para baka i deka za Bozic.

pa eto jedan gotov (samo nepotpisan,zaboravih pre fotografisanja da zveknem i to 🙂 )

a uskoro pocinjem i drugi .

Nije nova slika…samo trenutak govora…

Ne 🙂 nije slika u pitanju,mada i tu se radi kojesta samo zabusavam sa prenosom 🙂

No o tome cu drugi put…sada sam malo zalutala u kojekakve misli,pa i pozelela da nesto

ovekovecim recima.

Nisam dugo o nekim delovima sebe ,pa hajd reko-da kazem ponesto.

Gledam neki siromasan ostatak nepregledanih filmova iz  svoje kolekcije.

Necu reci kojim putem sam napravila kolekciju hihih ali imam neku

da kazem dobru sumu filmova.

Jesam,veliki sam filmofil,ako se izuzme to da ne pamtim niti nazive filmova ,

niti imena glumaca.Reziseri i ostala ekipa su za mene samo slova na kraju filma.

Mozda sam nezahvalna za prikazano delo…no tako Vam je samnom.

Ime …sta je to ime….Slova necega sto bismo trebali osetiti.

Pa hajd da ovaj kratak zivot usmerim onda na osecaje,a ne na nesto sto bi mozda jos neko

mogao  nositi, identicno se zvati a biti sasvim drugacijeg predstavljanja,prikazivati sasvim drugaciju predstavu.

Pamtim detalje,pamtim momente ,trenutke nekom nevazne ,a meni ipak dokaz necijeg postojanja.

Pamtim ,dodire,neznost,pamtim ruzne reci,pamtim boje okoline i ton necijeg glasa.

Slonovski ne zaboravljam sklop svojih recenica,tako i tudjih ,meni vaznih.

I ne samo ruznih,malo ruznog volim da drzim u sebi….pamtim sve ono sto ce mi zaustaviti osmehe na licu i drzati ga  ,dati energije za nove korake.

Suludo je nekada opisivati te momente.

Beznacajno je citirati neke reci ili pokusati opisati dodir.

Za to su potrebna jos mnog cula osim onih koja se mogu preneti ovim putem.

I sto ja u stvari sve ovo pisem,ma ko ce ga znati..pukli me trenutci samoce koju bas

ne trpim kao bliznju…Prisecam se momenata koji su me vajali radoscu ,koji su me

talasali nekim novim ulicama…

Htedoh u stvari reci samo jedno:

Cudna su ljudi sorta…trace dane na nebitne stvari i pritom im promaknu neverovatne lepote.

Steta…stvarno steta …ne za mene 🙂 ja njusim ,cak i zazmurim povremeno ,oslusnem najdalji ton

i ostvarim nameksi dodir…i ne dajem Tome nikakvo ime …

Jednostavno prelivam sebe i ulivam u sebe…….

I vraticu se sada filmu…ne znam kako se zove …shvatili ste da nije ni bitno, mozda i on ima neki

trenutak za mene…

Masem Vam 😀