Poludela pesma

Kad mi dodje jednom kvrc

pa postanem ja sandrc

krestacu ja iz sveg glasa

nek me cuje sva ta masa

a jebe se meni sto se cude svi

prekrste se pogledaju i bezgresni svi

neka budem luda skroz

necu sesti u taj voz

sa osmehom zelje lazne

gde se bede prave vazne

kako njima dusa blista

moja tako nije cista

i ja psovki raznih puna

u meni je opsta buna

nestade mi jedan stih

sjebala se zbog svih njih

zapisala nisam njega

i dosta mi svega …

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: